Superpozicija života

Kažu da živimo u vremenu kada su mogućnosti na svakom koraku. I prilično sam siguran da je tako. Kao i u svakoj društvenoj igri u životu postoje neki početni uslovi koji će nam na ovaj ili onaj način olakšati ili otežati ono što radimo. Međutim kad sve saberemo, na kraju uvek dobijemo ono do čega nam je toliko stalo da od toga nismo odustali ni po koju cenu. Sve prepreke koje nam se nađu na putu postoje samo da bi nam postavile ono jedno pitanje: „Je li to zaista toliko želiš?“

I tada u tom trenutku donosimo odluku. Izbor uvek imamo, i krećemo se onim životnim putevima koji su prokrčili naši izbori. Na kraju krajeva ako je verovati Fajnmanu naš život je ništa drugo do suma svih mogućih putanja našeg života. Međutim da li su to jedini putevi kojima se možemo kretati? Da li pogrešno skretanje na početku zaista definiše i kraj uspešnog delovanja? Kada bi svi izbori u životu bili binarni i isključivi, u dobroj meri to bi značilo to, međutim, bez obzira na odluke, izgleda da se život konstantno nalazi u onome što fizičari nazivaju superpozicijom. I u životu ma šta god odlučili verovatnije je da ćete se naći u superpoziciji nego u nekom jasnom stanju.

Možda moje shvatanje kvantne fizike nije na tom nivou da bih smeo da se koristim pojmovima iste, ali prilično sam siguran da sam pojam superpozicije iskoristio na pravi način. Naime superpozicija je sposobnost kvantnog sistema da bude u više stanja odjednom dok se to stanje ne izmeri odnosno kvantifikuje. Bar ja to tako shvatih, te neka ova definicija bude tačna do na moje razumevanje iste. Ali da li se stvari u životu mogu izmeriti? I u odnosu na šta ih meriti?

Pre svega život je igra, i upravo zbog toga kad vam neko kaže da ste neozbiljni i da je svet surovo mesto i da neozbiljne život okrutno kažnjava, vi citatom Bože Dunstera pitajte: „A kako to znaš kad si zaboravio da se igraš?“. Kao i u svakoj igri tako i u životu jako je važno da igru igrate do kraja, da se ne zaustavite pre kraja, jer setite se samo koliko puta su sudbine na velikim takmičenjima odlučene u poslednjim sekundama. Za razliku od većine igara koje je stvorio čovek, u životu ne znate kad će Sudija odsvirati kraj. Ali to nije jedina nevolja, uglavnom ne znate ni da li će se u pola igre pravila promeniti i kako će to uticati na vas. I ove osobine igre zvane život čine da smo konstantno u superpoziciji.

Ako se ne varam Stiv Džobs je jednom prilikom izjavio da je ključno da u životu povežemo tačke, ali da je nevolja u tome što tačke ne možemo povezati unapred već samo unazad i da šta god radili treba da idemo napred i da verujemo da će život u budućnostni povezati tačke. Sa druge strane Ilon Mask je jednom prilikom rekao da ako mislimo da je nešto dovoljno važno da onda moramo uraditi ono što smatramo da je potrebno bez obzira na ishod našeg delovanja. Čini se da su najveći inovatori i ljudi koji su oblikovali današnji svet imali jednu zajedničku osobinu. Ta osobina se ogleda u tome da se nisu trudili da izmere superpoziciju u kojoj se život nalazi, već su nekako na njenim svojstvima otvarali mnoštvo mogućnosti koje superpozicija nudi.

I zato gde god se nalazili u ovom trenutku po vašem mišljenju, shvatite da je to samo jedna tačka u vašem životu, i to što vi ne vidite sva stanja superpozicije vašeg života to ne znači da one ne postoje. Ona itekako postoje, i tu su, čekaju da tačke ili atome ako vam je tako draže formule vašeg života usmerite u onom pravcu u kojem vi to želite.

A ako pak trebate neko jednostavnije objašnjenje kako se ponašati u superpoziciji života od formula fizike i hemije setite se reči koje govori kockar u istoimenoj pesmi Kenija Rodžersa: „Nikad ne broj svoj novac dok sediš za stolom, biće dovoljno vremena za brojanje kad se partija završi!“

Drug Legasov