Zašto nacije propadaju? Ili, da postavimo pitanje: zašto su neke države manje a neke više uspešne? Koji su to potrebni uslovi da bi država bila uspešna i dobro mesto za život? Ovo su sigurno samo neka od pitanja koja su sebi postavili autori knjige pod nazivom istim kao prvo pitanje, a koji su ujedno i dva od tri dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju ove godine. Naime oni nagradu nisu dobili za knjigu samu po sebi, već za svoj dugogodišnji rad, što svakako nije čudno, ali izgleda da su godine rada donele jedan, u neku ruku očigledan, odgovor na sva ova pitanja. Taj odgovor je da uspešne države imaju uspešne institucije.
Institucije kao izvor standarda i stabilnosti
Naime, da bi država bila uspešna, odnosno element države koji doprinosi stabilnosti u društvu jesu upravo institucije tog društva. I kad pogledamo stvari, to je zaista i logično, jer u državi gde institucije funkcionišu, inženjer koji je svoje znanje stekao na akreditovanom fakultetu, ne može da doživi da mu se zgrada ili deo te iste sruši. Iza njegove diplome stoji, pored papira, i neko znanje koje garantuje sam obrazovni proces. Sa druge strane, taj isti inženjer ne pravi objekat svojim rukama, prave ga majstori zanatlije. Kod njih problem možda nije u samom kvalitetu obrazovanja, ali svakako jeste u motivaciji za rad, jer u državi koja ima institucije, rad tog majstora zanatlije biće dovoljno cenjen da on bez problema prehrani svoju porodicu svojim radom, odnosno plate će biti redovne, ali i u potpunosti prijavljene i sama bezbednost i rad majstora biće osigurani.
Postoji još puno ovakvih primera, ali suština je da u zemlji gde institucije postoje, postoji i pravda, postoji i sigurnost naplate rada, sigurnost investiranja i još mnogo drugih stvari koje su posledica stabilnih institucija. Problem je opet kako napraviti stabilne institucije. Da bi institucije bile stabilne, ne smeju biti podležne korupciji, a to znači da naknada za rad zaposlenih u institucijama mora biti dovoljno velika da ne postoji potreba za uzimanjem mita. Ovo složićete se košta i koliko je s jedne strane uslov za bolji standard građana, toliko je i bolji standard građana odnosno veća snaga države uslov za dobre institucije.
Da li su kvalitetne institucije skupe?
Rekao bih da ne. Sigurno je da je jako teško doći do kvalitetnih profesionalnih i pravednih institucija kad država nema novca, ali nakon što se taj proces završi, jasno je da se otvaraju šanse da se ljudi svako ponaosob okrene svojoj struci i da za tu struku bude dobro plaćen. Time se otvaraju šanse za dalje usavršavanje i specijalizaciju, te za još veće unapređenje standarda. Jer jake institucije nisu pitanje pravnog sistema, već pitanje poverenja. Onog trenutka kad ljudi budu imali poverenje u institucije, tada će se u državama kojima se to dešava sprečiti i odliv mozgova. Samim tim, najveći resurs jedne države, odnosno ljudi, dobija na snazi i stabilnosti.
Sistemi gde su institucije kvalitetne uglavnom su spremniji da odgovore na inovativne pronalaske i da ih kao takve u kraćem roku prihvate, te da za iste donesu pravila koja nisu ograničavajuća već isključivo sa ciljem što bolje upotrebe benefita inovacija. Neredak slučaj u zemljama koje su u razvoju, a koje nemaju razvijene institucije, jeste da su porezi na inovativne stvari jako visoki jer se stavljaju u kategorije ostalog koje uglavnom imaju samo privilegovani u društvu iako to u velikom broju te inovacije to nisu. I tako zbog nekompetentnosti institucija da isprate progres neretko se spreči mnogo dobrih ideja koje bi mogle da promene krvnu sliku jedne ekonomije u razvoju.
Nikad nije kasno
Proces izgradnje institucija je neretko dugoročan i iscrpljujuć, ali je preduslov za izgradnju boljih vremena, kao i za opstanak u teškim vremenima. Kakvo god bilo državno uređenje, izgradnja institucija u koje građani imaju poverenja i koje rade u interesu građana je od najpresudnijeg značaja za život jedne države. Kad neko pomisli, kako nade više nema, i kako se ništa neće promeniti, treba imati na umu da izgradnjom institucija, jedna država osim što poboljšava uslove za život svojih građana, sa druge strane postaje i privlačnija stranim investitorima, a samim tim postaje i destinacija u koju se kapital i ekonomski benefiti slivaju, pa tako postaje mesto u kome ljudi žele da žive. Stoga nikad nije kasno za državu da počne sa izgradnjom dobrih institucija od poverenja koje će raditi za dobrobit njenih građana i time obezbedi svoj opstanak i napredak.
Autor: Dino Spasovski
Leave a Reply