Možeš li predstaviti sebe?
Aleksandar Petrov, iz Čoke, rođen u Kikindi. Završio sam gimnaziju u Senti, studiram programiranje na Fakultetu Tehničkih Nauka u Novom Sadu.
Osnivač sam rock grupe Allow, gde sviram gitaru i pevam.
Kako si počeo da sviraš gitaru?
Gitaru sam počeo da sviram u šestom razredu osnovne skole. Uvek sam maštao o tome da budem rockstar, a onda sam pomislio ─ Zašto ne bih bio? Uzeo sam tatinu staru gitaru i počeo da sviram. Malo sam učio sa interneta, malo išao na časove. Kada su moji roditelji videli da mi se to sviđa i da mi ide, kupili su mi novu električnu gitaru i pojačalo. Tek tada sam postao opsednut gitarom. Svirao sam po ceo dan. Kasnije sam poželeo da budem i muzički obrazovan i završio sam muzičku školu. Tamo sam se zaljubio u plastične žice i od onda pored električne, sviram klasičnu gitaru.
Već u sedmom razredu sam osnovao prvi bend. Vežbali smo na probama i nastupali po manifestacijama. Uvek smo mislili da smo najbolji, ali smo uvek brzo shvatali da moramo još da vežbamo.
Allow bend je nastao 2012. godine. Od onda smo imali mnogo nastupa i mnogo članova se izmenilo. Uvek sam bio najmlađi, ali sam ih uvek držao na okupu i trudio se da budemo bolji i uspešniji.
Bend trenutno čine bubnjarka Biljana Sunjka, violoncelistkinja Nina Uzelac, bass gitarista Marko Golik i ja.
Šta pretežno svirate?
Repertoar nam je dosta šaren. Sviramo hitove od 70-ih, pa do danas. Žanrovi pesama koje sviramo su rock, hard rock, heavy metal, punk rock, blues rock, indie rock, grunge…
Trudimo se da pesme obrađujemo u našem fazonu i da publici bude zanimljivo dok uživaju uz hitove koje vole.
Pored obrada sviramo i naše autorske pesme. U njima se može čuti spoj klasičnog i modernog rock-a.
Težimo ka tome da ne budemo konzervativni i da širimo svoje vidike.
Gde vas možemo slušati?
Sviramo po klubovima, manifestacijama, proslavama dana gradova i moto susretima širom Vojvodine i u Beogradu.
Imate li u planu da izdate album?
Nadam se da ćemo uskoro snimiti još pesama i objaviti album.
Koji su ti omiljeni bendovi, a koje vidiš kao uzore?
Nemam omiljene bendove. Od raspoloženja zavisi šta ću slušati.
Uzori su mi Jimmy Page i Slash. Više sam za ,,vrištanje” gitare, nego za brzo soliranje. Više volim da pokažem emocije, nego to koliko brzo mogu da odsviram skalu. Naravno, od svakog slavnog gitariste skidam po nešto i trudim se da zvučim što bolje.
Koje je tvoje mišljenje o muzici na prostorima bivše Jugoslavije?
Muzika kod nas je i dalje ista. Narodnjaci vladaju, pop muzičari su uvek tu, a mi rockeri izumiremo. Rock muzika se promenila, čak postaje i moderna, ali hitovi i dalje zvuče kao hitovi iz 80-ih i 90-ih. Još kasnimo za Jack White-om, Black Keys-om, Arctic Monkeys-ima…
Da li smatraš da je potrebno više rok festivala i događaja na prostorima bivše Jugoslavije?
Sve je manje klubova u kojima se svira rock muzika. Ili su prešli u narodnjake ili su isključili distorziju i presli na akustiku. Mislim da je potrebno još festivala i događaja i da treba dati priliku mladim i neafirmisanim bendovima da se pokažu, jer već dugo nema novih bendova među poznatima.
Gde bi voleo da nastupite?
Ove godine bih voleo da nastupimo na što više festivala i da promovišemo naše autorske pesme, da počnemo da sviramo, pored Beograda, i po drugim gradovima južno od Save i Dunava, a naravno, jednog dana da budemo i na Exit-u, a i van naših granica.
Neka neostvarena želja?
One koje još nisu, ostvariće se.
Kako vidiš sebe za 20 godina?
Za 5 godina sebe vidim kako odlučujem kuda ću, a za 20 godina ću ili biti u struci ili ću biti rockstar.
Leave a Reply