“Samo retki nađu retke” – rekao je jednom naš poznati kantautor Đorđe Balašević. Tako je i naše uredništvo odlučilo da pronađe te retke i na svom putu naišlo na Anu Perišić. Ana Perišić je mlada slikarka iz Kraljeva koja pleni svojim talentom i svojim osmesima. Može se reći da smo sigurni da je živela u Tolstojevo vreme da bi Tolstoj pisao o njoj a ne o njenoj imenjakinji. Zidno slikarstvo diplomirala je u klasi profesora Gorana Rakića a master studije je završila pod mentorstvom profesora Željka Đurovića. Postala je član je Školskog odbora Umetničke škole u Kraljevu sa svoje 24 godine. Do sada je imala nekoliko zapaženih izložbi crteža i slika u galeriji FILUM u Kragujevcu, kao i u Umetničkom klubu UMMUS-a u Kragujevcu. Njeni crteži, slike i osmesi nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, a neke od njih imaćete priliku da vidite u ovom tekstu.
RJ: Kad si shvatila da je tvoj životni put vezan za umetnost?
Još kao dete,u osnovnoj školi sam bila jako nezainteresovana za sve i nekako sam se provlačila. Prvo osvojeno takmičenje bilo je iz likovnog ,i sećam se da sam taj rad zavrsila za nekih pola sata, ne razmišljajući previše o tome. Zatim je usledio upis u srednju Umetničku školu, zatim sam upisala i završila osnovne i master studije.
Sada kada govorim o tome kako je teklo i u kom pravcu se za sada odvija, ne mogu reći da je to moj posao, tačije bi bilo kada bih rekla da je to moj život i ono sto sam zapravo ja.
Ovo je životni poziv koji se ne bira, on vas na neki način sam odabere, a na vama je da to razvijate, usavršavate, živite sa tim.
Da putem slike ili crteža prenesete ono što imate u sebi.
Ljubav je jedina strast koja odoleva vremenu, koje sve kida i otima…
RJ: U čemu pronalaziš inspiraciju za svoja dela?
Ja sam slikarka i moje nadahnuće je ljubav. Ljubav je jedina strast koja odoleva vremenu, koje sve kida i otima.
Iskrenost i emociju koju imam u sebi je ono što želim da prenesem na svoje radove, ma koji motiv da je u pitanju.
Jer kada volite ono što radite i čime se bavite, kada istinski volite nekog imate snage za sve, a kada volite sebe onda ništa ne predstavlja prepreku.
RJ: Da li postoji neka posebna rečenica koja bi opisala filozofiju svog života tipa moto, lajtmotiv…
Pre filozofija onoga što slikam,ono što je vezano za seriju radova erotske tematike…
„Onaj ko je sposoban da oseća, zna da je moguće uživati, čak i pre nego što dotakne drugu osobu. Reči, pogledi, sve to sadrži tajnu plesa. Najveće zadovoljstvo nije u sexu, već u strasti. Kada je strast velika, sex dolazi da bi se dovršio ples. Onaj ko je zaljubljen, vodi ljubav čak i kada to ne radi. Kada se tela susretnu, to je samo prelivanje čase.“
Uistinu strast se ne može objasniti, ali se neki delovi nje mogu naslikati. A ono doživljeno i to osecanje uzvišenosti, koje dvoje lljubavika doživljavaju, u tom trenutku, to osećanje poznaju oni sami. A slika je tu da delove te strasti prenese, uzdahe, pokrete, govor tela ljubavnika, i da posmatrača uvuče u njene okvire.
Svaki novi dan koji proživimo je uspeh
RJ: Šta smatraš najvećim uspehom u dosadašnoj karijeri i životu a šta bi volela da dostigneš?
Svaki novi dan koji proživimo je uspeh, ono što slikam su delovi života, i ta dva ne idu odvojeno već ruku pod ruku. Tako da svaki korak dalje je uspeh koji govori sam za sebe.
RJ: Koje po tebi tvoje najbolje umetičnko delo?
Umetničko delo je reč koja ima tezinu i značenje i ne znam da li sam dorasla tome, s obzirom da sam jako mlada slikarka pa i samokritična, no i nije moje da govorim o tome, ja sam slikarka i moje je da pored težnje da slike u tehnickom smislu gotovo budu savršeno izvedene, moje je i to da se celim svojim bićem dajem kroz slike.
Kako jedan slikar da Vam odgovori na pitanje ’Koje je tvoje najbolje umetničko delo?’ To bi bilo isto kada bi jednu majku pitali koje dete više voli.No naravno da postoje one najdraže slike, jer svaka slika ima svoju priču i svoje značenje, ali ni jedna se ne može izdvojiti jer svaki rad sam ja stvorila, u svakom crtežu sam dala sebe. Svaka slika je deo moje duše.
RJ: Koju boju najviše voliš da koristiš pri kreiranju svojih umetničkih dela?
Imala sam crvenu fazu u svome radu. Crvena boja koju sam koristila kao dominantu na slikama, negde sam je koristila gotovo neumereno. Crvena boja je imala i simboličko znacenje, kao pobudjivanje emocija, to je boja strasti, ljubavi, požude, zanosa, emocija.
Dok se u daljem radu ne vezujem za odredjen kolorit, vec pokusavam da se priblizim prirodnim tonovima i sto ubedljivijem realizmu.
Lepotu ljudske figure i govor ljudskog tela treba prikazati u onoj istinskoj prirodnoj lepoti,sa težnjom da se dokuči to osećanje uzvišenosti na slici.
RJ: Da li imaš uzore u svom poslu?
Svakako,to je naš poznat slikar Željko Djurović. Samo ime govori o veličini tog čoveka i veličini slikara. Bilo mi je zadovoljstvo raditi u toku master studija sa jednim takvim umetnikom.
RJ: Da li si nekad razmišljala o tome da se baviš modnim ili nekim drugim industrijskim dizajnom?
Bila je faza kada sam naginjala ka tome da to bude dizajn obuće,ali ta faza je brzo prošla. I ostala sam pri slikartvu i tu cu se zadržati.
Umetnik je majstor svog zanata
RJ: Kakvo je tvoje mišljenje o statusu umetnika u našoj zemlji ili regionu?
Umetnik je majstor svog zanata. Majstorstvo odredjuje sve pa i status.
U ovom zanimanju talenat je ono bez cega se ne može, daljim radom talenat se usavršava.
U slikarstvu pored savršenosti u tehničkom smislu koju posedujemo,mora postojati više od toga jer to bi samo bio zanat. Mora postojati ono nesto uzvišeno na slici što umetnik rečima ne može iskazati.
Slika mora da šokira i da privuče posmatrača i samo kao takva izazvaće emocije kod istog.
RJ: Šta smatraš da bi moglo da se promeni kako bi se unapredio status umetnika u našoj zemlji ili regionu?
Ako nesto zaista vredi, to će pronaći svoj put. Kao što svaka dobra slika pronadje svog kupca. Slikari rade i stvaraju, ne bave se i ne robuju promenama i olakšicama.
RJ: Kako vidiš budućnost svoje profesije u našoj zemlji?
Meni je najbitnije da ono što dajem putem slike ima svoj kvalitet, a gde ću biti to je manje bitno, bitno da gde god da sam da radim i imam svoj mir. Jer za dobru sliku je potrebno malo, dobro vino i ideja.
Sebe vidim kao slobodnu umetnicu, u svom velikom ateljeu okruženu ogledalima, pored platna jako velikih dimenzija na kojima ću slikati grupne aktove.
RJ: Da li bi predložila našim čitaocima nekog kolegu umetnika na čiji rad bi mogli da obrate pažnju?
Slikar realizma Milan Stepović, on za svoju temu bira motiv djubrista jer to po njemu svedoci o čoveku danas. Milan po mom misljenju daje nešto više od savršenosti tehnike jer njegove slike šokiraju i u istom trenu uznemiravaju.
Leave a Reply