Neretko univerzum ima čudne mehanizme da nas nauči lekcijama, ali i da posle teških vremena spoji dobre ljude u dobrim namerama. A, kada univerzum dovede ljude koji su neizmerno talentovani svakome od nas život dobije jednu novu dimenziju. Jedan od ljudi čiji talenat na svim poljima prevazilazi svakodnevnicu i neko kome postavljanje rekorda, standarda i inoviranje predstavlja svakodnevnicu jeste izumitelj esspreso art tehnike Bojan Đorđević. Naša redakcija imala je čast da sa ovim vanvremenskim umetnikom razgovara i uradi intervju koji integralno prenosimo u nastavku.
Kako si došao na ideju da slikaš espressom?
„ Sudbina ili ko zna šta li je, kako kaže Bajaga. Espresso art tehnika je nastala kao moja samo prepisana antidepresivna terapija pre dve i po godine. Na nagovor prijateljice Dragane rešio sam da krenem da slikam kako bih se oslobodio „loših dana“ i igrom sudbine pronašao sam način da espresso kafu prenesem na papir. Krenuo sam da se igram i stvaram i već danas imam slike na pet kontinenata, na štasam baš, baš ponosan. Već posle nekoliko nedelja krenuo sam da slikam portrete i do današnjeg dana nisam prestao. Iz ateljea je izašlo preko 1200 slika, a čak 95 odsto su portreti. Najlepši komplimenta dobio sam od jedne slikarke iz Estonije koja mi je rekla da sam dobar portretista ali da savršeno slikam karaktere. Mnogo puta sam, posle toga, dobio takav kompliment, a posebno sam ponosan na reči čuvenog sportskog menadžera Kimija Nestorovića koji je video portete svojih prijatelja Dragana Nikolića i Preleta i rekao mi je da sam im „pogodio“ karakter… Veliki kompliment za mene.
Ko ili šta ti je najveća inspiracija?
„ Ljubav i lepota u najnesavršenijim oblicima. Ljubav je moja motivacija, uzrok i povod da slikam, inspiracija i tema najlepših esprsesso art slika, ali i glavni pokretač u svakodnevnom životu. Kada volimo „posao“ lakše nam je da ga obavljamo, kada volimo ono čime se bavimo – bolji smo u tome, kada volimo nekoga – imamo snage za sve, a kada volimo sebe – ništa nam ne predstavlja prepreku. Volim da inspiraciju pronađem u očima, kovrdžavoj kosi lepe žene,nesavršenosti ženskog tela, jakom karakteru,
hrabrosti, muzici, kafani, Beogradu, umetnicima, Italiji,… Inspirišu me divne dame i talentovane slikarke Ivana Popović, Mira Kovačević, Ljiljana Burčul,…“
Do sada si u Srbiji i regionu imao devet izložbi. Šta su dalji planovi?
„ Zahvaljujući prijatelju Voji Dragoviću u kratkom vremenskom roku sam dokazao sebi da moje slike imaju veliku vrednost širom Italije. Ponosan sam što moje slike krase domove Adrea Pirla, Paola Maldinija, Alesandra Del Pjera, Dejana Savićevića, Dejana Stankovića, Frančeska Tolda, Anđela Karbonija,… Ostaje žal što nisam uspeo da portret odnesem lično Silviju Berluskoniju, ali je dogovor, sa
familijom, da njegov portret budeo deo porodične kuće. Do kraja godine plan je da se organizuje izložba na relaciji Beograd – Milano, ali da slike izlažem u Beču i na Bliskom Istoku.
Espresso art se, izgleda, odlično „slaže“ sa drugim umetničkim izrazima. Da li je muzika drugi deo
tvoga rada?
„ Muzika je meni veliki pokretač. Prijateljstva sa vrhunskim muzičarima me inspiriše i gura da radim.
Ideja je da sa pretalentovanim vilonisto i velikim čovekom Filipom Patom napravim izložbu gde će
njegova muzika da pruži slikama od espreso kafe sasvim novu dimenziju. Imao sam poziv, od najbolje
srpske kreatorke Suzane Perić, da „spojimo“ visoku modu i moje slikanje ali do sada nismo imali sreće da
se to realizuje. Biće vremena i za taj vanvremanski događaj…
Da li si razmišljao da digitalizuješ svoj rad, odnosno da se NFTizuješ?
„ Moje iskustvo sa NFT pričom za sada nije dobro, pošto sam imao samo pusta obećanja od jedne
kompanije (Libertas GH) iz inostranstva, koja ima kancelariju u Beogradu. Njihova NFT priča, u kojoj bih
prodavao moje slike, bila je zavodljiva ali neiskrena i skupo me je koštala. Ipak, sudbina me je spojila sa
Institutom za digitalnu transformaciju, tako smo spremni da napravimo mega projekat krajem godine.
Najtraumatičnija iskustva često dovedu do pravih rešenja.
Da li može da se živi na Balkanu od slikanja?
„ Može, ako ste vredni, posvećeni poslu svaki dan i imate dobar tim oko sebe. Teže je ako imate tvrde
stavove da nećete sa slikate bilo koga i da prodate dušu. Umetnik bez duše je jedno veliko ništa. Moja
iskustva su uglavnom lepa ali sam imao nedavno priliku da me izvesni „mecena“ i vlasnik pomenute kompanije Đ. G. dovede u zabludu i da nekoli meseci izgubim u želji da on ima dvadesetak
mojih slika. Slike su se naručivale, manirom šeika, ali kada je trebalo da se plati, čule su se samo laži,
„nove“ ponude, pretnje,… Nisam imao vremena da se raspitam, da li sam ja prva ili sto prva žrtva
ovog “biznismena”, ali imam veliku želju da budem poslednja. Umetnike nema ko da štiti, a
gorepomenuti je čak izbegao i poziv na poligraf. Veliko iskustvo za mene ali i kolege….
Znamo da si Ginisov rekorder, možeš nam reći malo više o tome?
„ Rekordom sam želeo da Beograd stavim na kafe mapu sveta i da obeležimo na najbolji način Svetski
dan kafe. Pre četiri godine sam preko 24 časa bez prestanka pravio espreso i za to vreme sam napravio
2276 šoljica Abramo espressa. Iskustvo za pamćenje, sa jasnom željom da rekord oborim već naredne
godine u jednom gradu u Kini. Jedan neverovatan događaj, koji je imao i humanitarni karakter pošto je
sav novac otišao u dobrotvorne svrhe.“
Napisao si fenomenalnu knjigu o kafi, koliko rada i truda je potrebno da jedan takav projekat završiš?
„ Dosta ljubavi i edukacije je potrebno da knjiga „Moje nijanse kafe“ izađe pred kafopije. Uradio sam luksuznu knjigu na koju sam ponosan i koje će uskoro da ima svoje drugo izdanje ali i verziju na engleski, italijanski i kineski jezik. Srećan sam što sam prvi regionalni autor knjige o kafi i što je moja slika u svim zemljama regiona, važnim biblioteka, ugostiteljskim školama i fakultetima,…“
Primetio sam da imaš mnogo tetovaža, koliko ih imaš i koja ti je omiljena?
„ Svaka tetovaža je jedna priča. Ima ih mnogo, ali sve oslikavaju mene i moje drage ljude. Omiljena mi je
tetovaža zvezde gde se nalaze imena mojih najboljih prijatelja, natpis „espresso art“ i „Izazovi sebe“,
kao i crtež četkice i naliv pera koja me opisuje. Čak sam dozvolio sebi da moja prijateljica Nataša ne baš
vešto, ali ni nežno, napiše slovo N na iznenađenje mene ali tatu mastora…“
Šta bi rekao mladima, koju bi im poruku poslao?
„ Nelson Mendela je jasno rekao – „hrabrost nije odsustvo straha, nego je to pobeda nad njim“. Upravo
hrabrost razlikuje uspešnog čoveka, od onog koji je našao milione razloga zbog čega nije uspeo. Svaki
pad je lekcija, a hrabrost je da se ustane i krene dalje. Samo neka budu hrabri i nema granica…“
Leave a Reply